Može se koristiti interno, ali i u obliku sredstva za ispiranje usta, za upale i krvarenje desni (gingivitis), jezika (glositis) ili generalizovano zapaljenje usta (stomatitis).
Izuzetno je efikasan kod čireva na ustima (herpes na usnama). Kao sredstvo za ispiranje grla pomaže u lečenju laringitisa, faringitisa, tonzilitisa i apscesa periamigdala. Koristi se za probavne smetnje. Smanjuje znojenje kada se uzima interno i može se koristiti za smanjenje proizvodnje majčinog mleka. Kao oblog pospešuje zarastanje rana.
Žalfija, osim što doprinosi gubitku kilograma, aktivirajući metabolizam, ukusna je, aromatična i pomaže u uklanjanju viška tečnosti iz tela.
Bogat spektar njegove primene uključuje bolesti poput laringitisa, tonzilitisa, bronhitisa (omekšivač, ekspektorans i antimikrobno delovanje), dijareju, gastroenteritis, dizenteriju (adstringentno i antiseptično delovanje), dismenoreju, dismenoreju, dismenoreju, dijareju. Takođe pospešuje varenje i sprečava stvaranje gasova (neprirodnih, digestivnih), diuretik je i laksativ, antiseptik (za herpes na usnama i zadah iz usta), protiv raka.
Žalfija je veoma efikasna u neuropatijama, uključujući depresiju, nervozu, dismenoreju i prelaze raspoloženja u postmenopauzi.
Ne sme se koristiti kod dojilja i male dece (visok sadržaj ketona), kao ni kod trudnica
Bila je poznata u antici, a spominju ga Dioskorid, Aecije, Hipokrat i Galen, koji su ga posebno hvalili kako se koristi kod ujeda zmija i generalno kao tonik za duh i telo. Sveže lišće pasulja ako ih trljamo u oblastima ujeda insekata, onda otok popušta.
Žene u drevnoj Grčkoj dočekale su muškarce iz rata napitkom od žalfije kako bi „podstakle“ plodnost. Dioskourides su ga preporučivali kod krvarenja i tokom nevaljalog perioda.
Kinezi ga nazivaju grčkim izdankom i smatraju ga boljim od čaja, koji je vekovima u srednjem veku razvio jedinstveni sistem tradicionalne medicine zasnovan na bilju, tri puta veću količinu najkvalitetnijeg čaja razmenio sa malom količinom žalfije.